KURS SPORTSKE ISHRANE I SUPLEMENTACIJE

Suplementi i doping

Tokom kasnih devedesetih godina primećen je znatan porast broja pozitivnih sportista na steroid nandrolon. Takođe je povećana svest sportista po pitanju pozitivnih doping rezultata zbog umešanosti vrhunskih sportista iz različitih sportova. Ovi sportisti su negirali korišćenje zabranjenih supstanci tvrdeći da koriste samo suplemente. Upravo su te tvrdnje pomogle u stvaranju svesti da suplementi mogu da budu izvor zabranjenih supstanci. Takođe je shvaćeno da korišćenje zabranjenih prohormona (sastavni deo steroida) može izazvati pozitivan test na metabolite nandrolona ili druge parametre primene steroida (kao što su povećan odnos između testosterona-epitestosterona na 6:1). Suplementi takođe mogu da budu izvor zabranjenih stimulansa kao što je efedrin ili njemu slične supstance (Green i sar. 2004).

Sportisti mogu biti neupućeni da njihovi suplementi mogu uticati na pozitivan test na zabranjene supstance–zato što nisu pročitali uputstvo na etiketi koja upućuje na prisustvo supstance ili stoga što proizvodi koje oni unose sadrže te supstance kao nedeklarisane sastojke. Tvrdnja o nenamernom dopingu preko suplemenata se vremenom povećavala.

Edukativni programi o dopingu sada naglašavaju da sportisti treba da pažljivo pročitaju etikete na suplementima i sportskoj hrani da bi bili sigurni da oni ne sadrže zabranjene supstance. Ovo je bez sumnje odgovornost koju sportisti moraju preuzeti da bi sprečili nenamerni doping.

Antidoping Kodeks prebacuje veliku odgovornost na samog sportistu zbog uzimanja zabranjenih supstanci, bez obzira na okolnosti i način unošenja. Tako se može očekivati puna kazna za pozitivan test na doping koji nastaje usled uzimanja zabranjenih supstanci koje su kontaminirane ili sadržavale nedeklarisani sastojak ili dodatak. Loša proizvodna praksa je jedan od uzroka nedovoljno dobrog
etiketiranja sastojaka, prisustva nedeklarisanih supstanci i odsustva ili promenjenih doza u odnosu na one koja su propisane.

Studije o dijetetskim suplementima

Sledeće studije ukazuju na problema sa dijetetskim suplementima:

  1. Biljni dodatak koji je koristio holandski biciklista koji je testiran pozitivno na efedrin, sadržao je efedru kao sastojak, ali je takođe imao značajne količine drugih stimulativnih alkaloida koji su bili nedeklarisani kao sastojci (Ros i sar. 1999).
  2. Pronađeno je da jedan preparat Žen šena ne sadrži nikakve ginsenozoide (aktivni sastojak u žen šenu) već efedrin. Ovaj dodatak je koristio švedski sportista koji je bio pozitivan na efedrin (Cui i sar. 1994). Hormonski produkt (androstenedion) bio je kontaminiran sa 19-norandrostenedionom koji izaziva pozitivan urino test na nandrolon. Štaviše, neki brendovi androstenediona su bili pogrešno etiketirani (Catlin i sar. 2001).
  3. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) sa akreditovanom laboratorijom u Kelnu (Geyer, Henze, i sar. 2000) prijavio je testosteron i druge oblike androstenediona i 19-nonandrostenedion-diola u tri različita komercijalna preparata iz Sjedinjenih Država. Suplementi nisu bili imenovani ali su bili navedeni kao hrisin, tribulus terrestris i proizvod guarane. Svi ovi proizvodi nisu u deklaraciji imali navedene supstance. Štaviše, studije koje su sprovedene na volonterima pokazale su da je konzumacija samo jedne kapsule ovih suplemenata mogla da pokaže pozitivan rezultat na metabolite nandrolona.
  4. Sledeća veća studija iz laboratorije u Kelnu analizirala je 634 suplementa od 215 proizvođača iz 13 zemalja, sa proizvodima koji su preuzeti iz maloprodaje (91%), interneta (8%) i prodaje putem telefona (Geyer i sar. 2004). Nijedan od proizvođača nije prijavio hormone kao sastojke. Kontaminirane suplemente su proizvodili proizvođači koji su proizvodili i hormone ali i kompanije koje ih nisu proizvodile. Devedeset i četiri suplementa (15% uzoraka) u sebi su sadržali hormone ili prohormone koji nisu bili navedeni na ambalaži, dok je drugih 10% uzoraka ukazivalo na tehničke poteškoće pri analizi, tako da nedostatak hormona nije mogao biti garantovan. Od pozitivnih suplemenata, 68% su sadržali prohormone testosterona, 7% prohormone nandrolona, i 25% mešavine oba. Četrdeset i devet suplemenata su sadržali jedan steroid, a 45 su sadržali više od jednog, dok je osam proizvoda sadržalo pet ili više različitih proizvoda steroida. Na osnovu ambalaže na proizvodima, zemlje koje su proizvele suplemente koji su sadržali steroide su Sjedinjene Države, Holandija, Velika Britanija, Italija i Nemačka. Ipak, ovi proizvodi su kupljeni u drugim zemljama. U stvari, od 10% do 20% ovih proizvoda kupljenih u Španiji i Austriji bili su kontaminirani. Preko 20% ovih proizvoda su napravile kompanije koje prodaju prohormone i bili su pozitivni na nedeklarisane prohormone, a 10% ovih proizvoda koji su bili pozitivni proizvele su kompanije koje ne proizvode suplemente sa steroidima. Imena brendova pozitivnih proizvoda nisu objavljena u studiji, a uključivali su suplemente sa amino kiselinama, proteinske praškove i proizvode koje sadrže kreatin, karnitin, ribozu, guaranu, cink, piruvat, ß – hidroksi ß – metilbutirat, tribulus terrestris, biljne ekstrakte, vitamine i minerale. Zabeleženo je da se pozitivan urinarni test na metabolite nandrolona javlja nekoliko sati nakon uzimanja samo 1 μg nandrolon prohormona. Pozitivni suplementi sadržali su koncentraciju steroida od 0,01 do 190 μg po gramu proizvoda.
  5. MOK akreditovana laboratorija u Beču sprovela je analize 54 suplementa koji su nabavljeni u Austriji (dopinginfo.de 2000). Laboratorija je izvestila da je 22% proizvoda sadržalo prohormone koji nisu bili obeleženi na ambalaži. Nazivi pojedinih proizvođača ovih proizvoda su navedeni u ovom izveštaju i nalaze se na internetu.
  6. MOK akreditovana laboratorija u Kelnu sprovela je analizu 110 suplemenata koji nisu navodili na ambalaži da sadrže stimulanse (Parr i sar. 2003). Analiza je otkrila da je njih 14 sadržalo kofein i 2 efedrin, koji je zabranjena supstanca.
  7. Tri dodatka proizvedena u Sjedinjenim Državama, a prodata od strane britanske kompanije promovišući sastojak pod nazivom 1-T Matrix, su analizirali stručnjaci u Kelnu (Geyer i sar. 2003). Drugi sastojci koji se nalaze na ambalaži ovih praškova i kapsula su riboza, kreatin, razgranato-lančane amino kiseline i taurin. Jedan od praškova je sadržao kofein, efedrin i pseudoefedrin, što nije bilo obeleženo na ambalaži. Svi proizvodi su sadržali metandienon, anabolički steroid koji se može dobiti samo putem recepta, poznatiji kao Dianabol. Koncentracije ovih steroida variraju od kapsule do kapsule u jednom od ovih proizvoda, ali svi su sadržali supraterapeutske količine steroida ako se uzimaju po preporuci proizvođača (10-40 mg dnevno u poređenju sa terapeutskom dozom od 5 do 10 mg dnevno). Pored toga što dovodi do pozitivnog testa na doping, uzimanje metandienona se povezuje sa negativnim medicinskim i zdravstvenim efektima.
  8. Sto tri dijetetska suplementa, kategorizovana kao kreatin, prohormon, mentalni pojačivači ili razgranato-lančane amino kiseline su nabavljani preko interneta i analizirani na stimulanse i anaboličke steroide (Baume i sar. 2006). U tri proizvoda je pronađen anabolički steroid metadienon u veoma visokoj količini. Jedan proizvod kreatina i tri psihostimulansa su sadržali tragove hormona ili prohormona koji nisu navedeni na ambalaži a 14 proizvoda prohormone koji su sadržali supstance drugačije od onih koje je naveo proizvođač.

Iako prisustvo nedeklarisanih sastojaka sugeriše na loš proces proizvodnje koji dozvoljava kontaminaciju jednog proizvoda drugim, postoji takođe razumna teorija da neki proizvođači namerno dodaju sastojke proizvodima kako bi povećali efekte, a time i prodaju. Na primer, prisustvo stimulansa u suplementu može se povezati sa dobrim osećajem ili energijom. Prisustvo visokih nivoa kontrolisanih steroida takođe ukazuje na namernu kontaminaciju da bi se proizveo efekat rasta veličine i snage mišića.

Lista zabranjenih doping sredstava